Desktop Virtualization Hour
What are my virtualization options ?

„Radašin i Milašin, junaci TV serije „Selo gori...“, zaveštali svoje organe“

U istom broju Večernjih novosti, u kojem sam pročitao i tekst o „srpskim hakerima“, na naslovnoj strani vidim i ovaj naslov.
Izgleda da ja ipak ne treba da čitam novine  !

Pre nekoliko godina sam odustao da pratim dnevnu štampu, nedeljnike, TV emisije, dnevnike i slično štivo.
Sada, povremeno pročitam neke novine, koje se „zateknu“ na nečijem stolu. Pogledam naslovnu stranu, poslednju stranu (sport), i to je to.

Postoji jedna engleska poslovica „Curiosity killed the cat“. Tako i meni „đavo“ ne da mira pa sve češće uzimam dnevnu štampu u ruke. Ne mogu da se odbranim od „Farme“, pevačica, pevača, političara i evropske unije. Ne znam ko me više bombarduje, nervira ili izaziva.

Elem, da se vratim a temu. "Radašin i Milašin, zaveštali organe !!!", na naslovnoj strani Večernjih novosti..
I to u mom rodnom gradu, Kraljevu.
Pa dobro ljudi, imajte duše i srca, ako ste već toliko humani !!!
Ako želite da spasete sve te nesretne ljude koji život provode u jadu i očaju, kojih je toliko mnogo u ovoj maloj državi, MOLIM Vas nemojte ugrožavati mene. Normalnog, ispravnog, stasitog i ponosnog !!!
Poštovani Radašine i Milašine !
Šta ćemo uraditi kada Vaš život prestane (sa emitovanjem Vaše serije) !?!?
Hoćemo li čekati reprizu, ili ćemo Vas „raščerečiti“ i izvaditi sve one organe koje ste „zaveštali“ VAŠEM cenjenom auditorijumu ???
 

"NAPAD SRPSKIH HAKERA

SRPSKI hakeri srušili su u noći između petka i subote sajtove Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj za Kinu. Na nekoliko stranica, umesto uobičajenog sadržaja, naši kompjuteraši su ostavili svoj potpis („Toreks“ i Stroniks“) i uvredljivu poruku protiv Albanije. Prezentacija UN nije proradila sve do juče kasno po podne.
Time se na „istočnom frontu“ nastavila borba između srpskih i albanskih hakera, koji traje već bezmalo deset godina. U poslednje vreme mnogo aktivniji bili su Albanci, čija je „kosovo hakers grup“ – koju, verovali ili ne, čine samo dvojica petnaestogodišnjaka ! – u poslednjih godinu dana srušila gotovo sve najvažnije sajtove srpskih ministarstava, javnih preduzeća, ustanova.
Srpski odgovor zasad je bio mlak, baš kao što je izostalo i ulaganje u zaštitu sajtova, pa je čak i hakerima-početnicima potrebno svega nekoliko minuta da „ukrase“ naše sajtove dvoglavim orlom i porukom „Kosovo je Albanija“.
Albanci su na jednom forumu, čak, zapretili da će za svaki srušeni albanski sajt „uništiti“ 1.000 srpskih i ruskih. Naši hakeri uzvratili su postavljanjem srpske trobojke na sajt albanskog Ministarstva odbrane."

Auh, ljudi !!!
„Da mi je neko pričao, ne bih mu verovao !“ Al’ ja to pročitah u dnevnom listu „Večernje novosti“.
Ni sam ne znam odakle da krenem.
„Toreks“ i Stroniks“ !
Asterix i Obelix !
Mirko i Slavko !
Dobro i Zlo !

Znate, 1999. godine i sam sam učestvovao u nekim početničkim napadima i obaranjima site-ova. Za vreme „humanitarnog bombardovanja“, šiptari „obore“ nama site, mi „oborimo“ šiptarima. I tako je to išlo. Niko nije obraćao pažnju na reciprocitet i ko je tu „pobedio“. Jednostavno, niko nije ni vodio računa o internetu i site-ovima. Tada je jedino bilo važno uspostaviti telefonski kontakt „sa bližnjima u domovini“ i preneti poruku da je neko živ ili ne preko ICQ-a, email-a prijateljima i rodbini u „dijaspori“.

I tako je to teklo !

Sada se prosto iznenadih kada sam pročitao da su „srpski hakeri“ „oborili“ kineski site, a u nastavku teksta se govori o Albaniji i Srbiji.

Mislim, kakve veze ima Kina i Albanija !?
Da slučajno kinezi nisu dali bolji hotel šiptarima nego nama !? (stari vic kada su crnogorci objavili rat kinezima...).

A tek onaj zaključak teksta: „1.000 za jednog“. Nešto me mnogo podseća na drugi svetski rat, nemce, partizane... Na žalost, ova varijanta mi je nekako zlokobnija. U drugom svetskom ratu, nemci su za jednog poginulog nemačkog vojnika streljali 100 srba (civili, vojnici, nebitno). A sada ne mogu da kažu da će srušiti 1.000 srpskih site-ova, verovatno zato što ih nema toliko. Šta jadni šiptari da rade kada im „srpski hakeri“ „obore“ drugi site ? Moraće da pređu, na bratske nam, ruske site-ove.
Ne znam kako da završim ovaj komentar. Jednostavno sam zgranut. Šta je to što je autor ovog teksta, izvesni/a M.Č.P. hteo/la da kaže ? Da smo kreteni, moroni, da su šiptari pametniji, kinezi mlitaviji, Ujedinjene nacije naivne ili je to imalo neku dublju misao kojoj ja nisam dorastao ?

Jedino što me je obradovalo u ovom tekstu jeste saznanje da sam 11 godina mlađi nego što sam mislio (mislim na one petnaestogodišnjake koji predstavljaju "kosovo hakers grup").

Ipak, možda bih pre trebao da budem postiđen i da se "pokrijem po ušima" jer ako su to sada petnaestogodišnjaci, znači da sam se ja tada "borio" sa četvorogodišnjacima

Izvor: Poslovni forum Jugoimport-SDPR

ODGOVOR:

Već neko vreme misli me vode ka ovoj temi i ne mogu se „čudom načuditi“ šta nama sve pada na pamet, samo da bi smo opravdali sebe, svoje postupke, greške...

Moja supruga mi uvek prigovara da ja to „gledam na filozofski način“ i da „samo filozofiram“. Pokušavao sam da shvatim njena prigovaranja i možda je žena u pravu. Ipak, hajde da se vratim na temu zaštite dece na internetu (da ne bih ja morao sebe da štitim u kući ).

Prvo moram da kažem da mi u kući nemamo računar. Ja radim na svom notebook-u, supruga ima svoj notebook koji takođe koristi u poslovne svrhe, tako da smo praktično u kući bez računara. Dobro, u ovoj konstalaciji to i ne zvuči tako tragično i loše. Ali ako Vam kažem da u kući nemamo stacionarni računar zbog svoje ćerke i sina koji su sada na početku svoje školske karijere, onda me većina prijatelja pogleda sa čuđenjem i prekorom pa smo već postali „trač atrakcija“ u određenim krugovima poznanika i prijatelja: „E, pazi ovog freak-a, ima IT firmu a nema računar kod kuće...“

Zašto smo se opredelili na ovaj korak ?

Odgovor je jednostavan, ne želimo da deca provode vreme ispred kompjutera i „budu mirna“, kako bi smo mi bili mirni od dece.
Ipak, njima računar nije uskraćen. Vrlo često ih odvedem kod sebe u kancelariju da bi se tamo igrali na kompjuteru.
Kada mi je supruga prvi put predložila da ih povedem sa sobom na posao, kosa mi se naježila. Ali onda sam ostao zatečen njihovim ponašanjem. Deca sela za kompjutere, igraju razne Lego, Winx, Barbie igrice i prosto ih ne primećujem, kao da nisu prisutni.
Nisam mogao da verujem ! Da li su to moja deca !?
Da, da, baš ona ista deca koja u kući sve okreću naglavačke sada sede hipnotisano ispred ekrana kompjutera. „Nit' govore, nit' romore“
Šta da Vam kažem ? Tada sam skapirao šta roditelji rade. Kupuju računare deci da bi deca bila mirna kako bi i roditelji bili mirni od dece.

Međutim, ne, ne, ne, nikako !!!

- „Znate, morali smo da mu kupimo računar, treba mu za školu.“

Upravo na ovu rečenicu meni se svet okrene naglavačke. Da li roditelji lažu decu ili deca lažu roditelje ? Koja škola !? U kojoj školi su to računari obavezno nastavno sredstvo ?
Situacija u našem školstvu je sledeća: u prvom razredu osnovne škole, jedan od nekoliko izbornih predmeta je i informatika (ili kako se već precizno zove). Ako dete izabere neki od tih predmeta, učiće ga od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Ono što sam ja u praksi video (ne znači da je to opšta situacija, samo moje iskustvo sa mojom decom i nekolicinom prijatelja čija su deca sličnih godina kao i moja) jeste da roditelji ne biraju informatiku kao izborni predmet. Razlog je gotovo uvek isti, deca već u prvom razredu osnovne škole znaju više o računarima nego njihov učitelj/ca a i kabineti za informatiku nisu baš prigodni za neko učenje.

Hajde sada da se vratim na pozitivno razmišljanje.

Upišete dete u prvi razred osnovne škole i za izborni predmet izaberete informatiku. Ako ne u prvom razredu ili drugom onda budite sigurni da će u četvrtom deca učiti učitelje.

No, rekoh pozitivno razmišljanje.

Završi dete četvrti razred i upiše peti. Kad' tamo, čekaj, stani, pazi... dočeka ih predmet „Tehničko i informatičko obrazovanje“. Do skora, ni to nije bio slučaj već su deca imali jedan „vakum“ između petog i sedmog razreda (ali da se ne vraćam na skoriju prošlost, ipak je prošlost).
Šta deca uče na tom predmetu ?
Ako ste imali prilike da vidite udžbenike za informatiku u osnovnoj školi, videćete savršeno prevedena uputstva za rad u Microsoft Office paketu.
A gde je predavanje o privatnosti o kojem toliko puno javnost bruji !?

Dobro, dobro !!! Rekoh pozitivno razmišljanje

Hajdemo na malo apsurda i paradoksa.

Izvor: jedne od domaćih dnevnih novina (prim. aut.)
„Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić predstavila je u Parizu, u organizaciji Uneska, projekat o upotrebi Facebooka u obrazovne svrhe.
“Ovaj pilot projekat najpre je primenjen u Petoj beogradskoj gimnaziji, u nastavi književnosti, tako što su napravljeni profili naših pesnika romantičara, čija se dela uče u drugom razredu u nastavi Srpskog jezika i književnosti za gimnazije i srednje stručne škole”, rekla je Matićeva. Prema njenim rečima, profili pesnika osim osnovnih informacija, sadržao i opis njihovog života, dela i dostignuća.
Napravljeni su profili Vuka Karadžić, Petra Petrović Njegoša , Branka Radičević, Jovana Jovanović Zmaja, Živorada Jakšić i Laze Kostić.
“Projekat je naišao na veliko interesovanje predstavnika za mlade u Unesku zato što nema nikakvih dodatnih troškova, a učenike motiviše da slobodno vreme, koje i onako provode na internetu, upotrebe u nastavnom procesu”, istakla je Matićeva.
Ministarka je dodala da je Unesko zainteresovan da taj projekat predloži zemljama članicama, a isti stav su izneli i brojni predstavnici zemalja koji će ga, kako su najavili, preporučiti svojim nastavnicima i profesorima.
“Zajedno sa Uneskom napravićemo kratak opis, kao svojevrsno uputstvo, kako se Facebook može koristiti u nastavi, pre svega društvenih predmeta kao što su književnost, filozofija, sociologija ili istorija“, objasnila je ona. "Ovaj projekat će svakako biti preporučen i nastavnicima i profesorima širom Srbije, Unesko će sličnu preporuku staviti na svoj sajt i preporučiti svojim članicama" , kazala je Matićeva.
Prezentaciji u Unesku prisustvovao je i ministar prosvete Žarko Obradović, Ambasador Srbije pri Unesku, Zorica Tomić, Ambasador Rusije pri Unesku, Eleonora Mitrofanova, zamenik pomoćnika Generalne Direktorke Uneska, Mogens Šmit, mnogi drugi Ambasadori pri Unesku kao i predstavnici vlade Francuske.“

Normalno, kao što je i za očekivati posle ovakvo eminentnih autora ili prezentera projekta, pa još na eminentnom mestu, polako kreće talas „Facebook-a u obrazovne svrhe“ u Srbiji.
Već imamo seminarske, „naučne“ i diplomske radove na ovu temu. Za učenike i studente, veoma je popularno pisati o aktuelnim temama, samo me interesuje da li baš svi mentori tih radova razumeju samu srž i suštinu istih.

Ha !!! Uhvatili ste me u laži !

- „Vidiš da deci treba kompjuter za školu ?“

Poštovani čitaoci i roditelji, nemojte me pogrešno shvatiti. Informatika je moja profesija i veliki sam pobornik razvoja informatičkog društva u Srbiji. Smatram da ne treba škola ili neko drugi da nam nameće posedovanje i korišćenje računara. Naročito to pravo (na informatičko znanje) nikako ne treba uskratiti našoj deci kojima je život već usmeren na moderne tehnologije (računari, mobilni telefoni, razni hi-tech gadget-i...). A pred njima je tek život u kojem neće moći da rade ni najobičnije poslove ukoliko nemaju „znanje rada na računaru“ (šta god to da znači !?).

U temi na koju odgovaram, „Zaštita dece“ piše: „Međutim, problem je u tome što nijedan od dostupnih softvera ne vrši filtriranje onih informacija koje sama deca unose o sebi niti pružaju podešavanje opcije ko sve može videti te informacije.“

Dragi roditelji, ne očekujete valjda da Vam software edukuje decu ili „ne daj Bože“ da ih software vaspitava ???
Ako ih software vaspitava i edukuje, „a gde sam tu ja ?“

Mislite o tome !

Ili nam je možda lakše da se, kao u primeru borbe protiv pušenja, bavimo posledicama a ne uzrokom.

Neću otkriti toplu vodu ali sigurno neću ni pogrešiti kada konstatujem da deca od prvog razreda osnovne škole treba da imaju obavezan predmet koji će se baviti informatikom, gde će oni učiti o pozitivnim i negativnim stranama informatike, interneta, socijalnih mreža, pojmom privatnosti... Ako bi smo decu naučili kako da koriste računar i internet i ako bi smo im objasnili zašto je potrebno da vode računa kome i zbog čega daju informacije o sebi i svojim bližnjima, sada ne bi smo bili u poziciji da rešenje problema tražimo u tehnologiji i software-u.

Ovim bi smo rešili uzrok a posledica će uvek biti, samo što to onda neće biti opšti problem već problem pojedinaca.

I još jedan osvrt na ove „naučnike“.
Na internetu dolazimo do apsurdnih podataka: „23% korisnika Facebook-a ovo, 42% ono, 26% odraslih to, 17% baš to i to...“

Odakle njima sve te informacije ???

Zar to nije direktno zadiranje u privatnost korisnika interneta, facebook-a i ostalih socijalnih mreža ??? Ili je to sve „u ime nauke“ ???
Mene lično, apsolutno ne interesuje da li moj komšija ima švalerku a njegova žena švalera. Samim tim oni se ne mogu žaliti da ja zadirem u njihovu privatnost. A i zašto bih se ja borio za „njihova prava“ „ne-švalerisanja“ ? Neka se time bave ljudi kojima je to direktan interes. Samim tim i čitava stvar ostaje izolovan slučaj a ne društveno pogodan teren za osnivanje raznih NVO/NGO koje će se u naše ime boriti za naše dobro, dok ćemo mi biti podložni njihovim „internet portalima“ na kojima ćemo izlagati svoju privatnost širokom auditorijumu.

I za kraj, da se vratim deci.

Nema te tehnologije koja će zameniti porodično vaspitanje i ne postoji ta škola koja će decu vaspitati bolje od samih roditelja.
Dvadeset godina naših života su „bačene“ u vetar.

„Pametan čovek uči na tuđim greškama, budala na svojim !“

Svako može da bira u koju kategoriju će se svrstati !

1. Optimizacija informacionih sistema i sigurnost u Cloud-u

2. Email bezbednost, arhiviranje i zaštita od spam-a - McAfee SaaS Solution

3. Enthusio™ MSP kao podrška sistemu upravljanja ISMS (ISO27001)

U prvom predavanju, osvrnuli smo se na nove koncepte optimizacije postojećih informacionih sistema kao i na aspekt sigurnosti u Cloud computing-u.

U drugom predavanju predstavili smo McAfee SaaS rešenja za Email security i McAfee SaaS Web Security koji su tipična SaaS rešenja.

Treće predavanje je dalo poseban osvrt na naš Enthusio™ MSP SaaS servis kao podršku uvođenju standarda ISO27000 u kompanije, kako malih, srednjih tako i velikih preduzeća. Posebno zainteresovane kompanije za uvođenje ovog standarda su banke i druge finansijske ustanove koje pored ISO27000 serije standarda imaju potrebu i za uvođenjem Basel II standarda što je takođe podržanom našim Enthusio™ MSP SaaS servisom.

Vodili su se uobičajeni razgovori ali se u jednom trenutku osoba koja radi u jednom od ministarstava požalila na kolege kako se ne trude na poslu i kako zabušavaju pa ona uvek izvlači "deblji kraj" jer mora da radi i njihove poslove.

Dobro, nije to ništa novo, uvek se nađe neko ko na ovaj način izvuče "deblji kraj" i oni koji lagano prolaze kroz sve to.
To postoji i u privatnim i u društvenim firmama.

Međutim, dotična osoba je počela nabrajati poslove koje odrađuje za kolege:
"...od onoga, skuvam kafu, napišem dopis, ugovor, obezbedim 20 miliona (dinara) do onih visokoumnih poslova tipa, pošaljem mail u Austriju i slično..."

Na ove "visokoumne poslove" sam ostao bez reči.
Poslati mail u Austriju !!!

Moj savet svima koji traže posao a znaju da pošalju mail, prijavite se na posao u nekom od ministarstava.
Poželjno je znanje slanja mail-ova u Evropsku uniju, ako još znate da pošaljete mail u Ameriku, Australiju ili negde u Aziju... eto Vama visokoumnog položaja.
Milioni dinara su i onako tu i samo čekaju da ih preusmerite u pravom smeru.

Međutim, pored virtualizacije pojavili su se i novi izazovi oko "zbunjivanja" ISA servera :-)

Obzirom da je informacioni sistem baziran na Microsoft platformi u sistemu se nalazi i ISA server kroz koji prolazi celokupni saobraćaj.
Za potrebe daljinskog administriranja bilo je potrebno omogućiti SSH konekciju na Linux server.
Na prvi pogled, zadatak koji treba obaviti bez puno razmišljanja i problema.
U ISA serveru postoje wizard-i koji Vas vode kroz celokupan proces publikovanja raznih servera, između ostalog i SSH.
Međutim, kad' ono tamo...
Sve uradite kako treba iiIII !?!? Ne radi.

Napokon sam i ja doživeo da se ISA "zbuni" :-)

Malo udubljivanja u materiju i dolazimo do starog zaključka, koji mi ne prija ali je apsolutno normalan.
Microsoft programi i alati su apsolutno kompatibilni i "user-friendly" sa sobom. Kroz ISA server možete bez ikakvih problema konfigurisati i publikovati bilo šta što je Microsoft proizvod, međutim kada zakoračite u "non-Microsoft" svet....

Žao mi je što nemam dovoljna iskustva sa Linux-om da bih mogao reći kako Linux podržava koegzistenciju sa Microsoft-om pa bih zamoslio nekoga da prokomentariše tu situaciju.

Elem, da ne dužim. Uspešno smo publikovali SSH kroz ISA server i ovde nećemo pričati o detaljima jer postoje tri rešenja, u zavisnosti od konfiguracije mreže i ISA servera. Mi smo bili polu uspešni, iz drugog puta smo ISA serveru objasnili kako treba da radi tako da se nadamo da se više neće "zbunjivati" :-)

PS: Ova fraza "zbunjivati" je naša omiljena od trenutka kada smo je čuli od jednog eminentnog "poznavaoca" ISA servera :-)))

Projektovanja, implementacije, instalacije, tranzicije... operativnih sistema, aktivnih direktorijuma, SQL-a, Exchange-a, SharePoint-a, IIS-a... Nadgledamo sisteme, vidimo probleme, ukazujemo na optimizacijska rešenja... I ! dođemo do zaključka da možda ne baš svi žele optimizaciju !!!

Zašto !?
E, to se i mi pitamo.

Da li je optimizacija put ka uspehu kompanije ili put ka očuvanju svog ličnog posla !?!?

Kao i uvek do sada, novine (ne mogu da nađem znak iznad o) se teško prihvataju i strah od nepoznatog, još jednom dokazuje svoje lice. Da li nas nove tehologije zaista plaše !? Da li je sve to tako apstraktno da ni sami ne znamo da objasimo o čemu se radi !?

Moje zapažanje, konstatacija i u isto vreme predlog jeste da pokušamo sami da razlučimo o čemu se radi. Da li je nešto za nas dobro ili ne !? Da li nam nešto treba ili ne ? Šta je bolje ? Šta je isplativije ? Kako ćemo se izboriti sa problemima koje imamo ???

Nemojmo čekati da nam drugi kažu šta nam treba. Sedite, razmislite i sami zaključite. Tehnologije su različite ali su ciljevi isti ili slični. Microsoft, Linux, Mac, Unix, Citrix, VMware, SAP, OpenOffice, MS Office, AutoCAD........... sve su to alati koji čekaju naš izbor.

Na osnovu čega gradimo svoj izbor ???
Da li nam je izbor dobar ili ne ? Ko će to proceniti ???

1.   Nemojte patch-ovati ništa na Vašem sistemu
2.   Koristite loše pisane programe na Vašem sistemu
3.   Koristite Admin privilegije za sve "nerešene" probleme na Vašem sistemu
4.   Otvorite nepotrebne port-ove na Vašem firewall-u
5.   Dozvolite neograničen interni (inbound) saobraćaj
6.   Dozvolite neograničen eksterni (outbound) saobraćaj
7.   Nemojte pojačati sigurnost servera, od standardnih
8.   Koristite "slabe" lozinke na Vašem sistemu
9.   Koristite share-ovane naloge za pristup resursima
10. Pretpostavite da je na sistemu "sve OK"

Ako ste prepoznali Vaše administratorske navike u ovom spisku ili bar neki deo, budite sigurni da će Vas problem sačekati iza ćoška

Sretao sam se sa puno komercijalnih rešenja koja su zasnovana na Microsoft platformi i tehnologijama i većina programera i kompanija koje prave taj software pridržavaju se nekih nepisanih pravila kao što su: ako se ide sa nižom cenom rešenja (programa) onda je na kupcu da obezbedi Windows OS i eventualno SQL server ili ako je cena rešenja (programa) visoka onda je na izvođaču (firmi, programeru) da u sklopu rešenja obezbedi i neophodne licence za svoje rešenje. Ne treba pominjati da i Microsoft ima besplatnu verziju SQL Express baze.

Da se vratim na primer koji me je naterao da o ovome pišem. Ljudi su naplatili rešenje (program) 30.000€ i podrška cele njihove priče je to što je rešenje "Open Source". Koliko bi to isto rešenje koštalo da je bazirano na Microsoft platformi ???

Apsolutno mi ne smeta cena koju imaju jer ako sa tom cenom imaju klijente onda je to siguran pokazatelj da njihovo rešenje vredi i da je kvalitetno. Ali ono što me je u celoj njihovoj priči iritiralo je to što je tu uvek neizostavno poređenje sa Microsoft-om i "pljuvanje" po kvalitetu njihovih proizvoda.

Gospodo programeri, danas je na tržištu široka paleta proizvoda raznih proizvođača. Čak su i programski jezici postali na neki način univerzalni pa je moguće kompajlirati kod za različite platforme. Ako ništa drugo, ugledajte se na software-ske "velike igrače" koji svoja rešenja nude za različite platforme. Software-ska rešenja velikih kompanija možete instalirati na različitim platformama i nikada nećete čuti da je jedna platforma bolja od druge već ćete uvek čuti pitanje: "Koju platformu koristite u Vašem preduzeću ?"

Kada kupujete automobil, ne gledate mane drugih već gledate prednosti onog koji kupujete.

Mali doprinos razvoju informatičkog društva bio bi i odnos samih ICT profesionalaca prema svojoj struci i kolegama !

Predlažem Vam da pogledate novu rubriku u elektronskom izdanju časopisa "Internet ogledalo", Blog off.
www.ogledalo.rs/magazin/aktuelni_broj/718.html

Ovog puta, tekst je pozajmljen sa ovog bloga

Bilo je vrlo interesantnih dobitnika i radova koji su zaslužili plaketu.
Lično smatram da kategorije ovog prestižnog priznanja treba proširiti kako bi se pokrile i druge oblasti informatike u kojima naša preduzeća i pojedinci imaju zapažene uspehe i rešenja.

Trenutno se nalazimo u jednoj državnoj upravi gde "gasimo požar" !!!

- Šta se desilo ?: "Uleteo je virus ! Na serveru sve pišti, a tu su nam baze i backup... !"

Evo, mi sada "gasimo požar" koji je upaljen jer su svi "dolivali ulje na vatru"

Iako su operativni sistemi i Office programi legalni, kao i AV software, trebalo je neko da uključi "Automatic update" barem na radnim stanicama.

Ovo je trenutak kada se setim kolege koji na svojim prezentacijama iznosi primer hack-ovanja sistema kada on nije ažuran.
Ovo bi bio savršen primer za njega

Elem.
Sav problem leži u neažurnosti sistema.
Da li će neko postaviti pitanje odgovornosti ?
Da li će se neko od rukovodstva zapitati da li je to moglo da se izbegne i predupredi ?
Na žalost, neće.
Zašto sam siguran u to !?
Reakcija rukovodstva je bila pitanje: "Zar baš svi moraju na internet ?"
Neko im je rekao da su virusi uleteli sa interneta i to je za njih "zakon". To što smo pronašli datum, računar i username odakle je sve poteklo njih ne interesuje jer je to "very important person" i "ne bi to on namerno uradio..."

Mogao bih ja sada da razrađujem temu ali ovo je suština.
Život ide dalje, "momci su bili i završili..." i sada sve po starom.
"Nemamo budžet... vidiš da smo dobro prošli..." ostaje kao odgovor na "security"

Veoma retko gledam televiziju a obično kada uđem u kuću preletim kroz kanale da pogledam šta ima i to je to.
Ako se to uopšte može zvati gledanjem televizije !?

Juče (17.03.2010) na drugom kanalu RTS-a bio je prenos Skupštine. Ne znam tačno o kojem zakonu je reč ali pominjali su se lovočuvari i lovišta...
E sada, kako da ja to uvek naletim na neke situacije koje su "interesantne" ?
Ili je meni možda sve interesantno

O čemu se radi ?
Dok su neki poslanici diskutovali o predloženim amandmaima na dotični zakon (više ili manje srčano) kamera prelazi preko ramena nekog poslanika koji sedi na svom mestu, sa otvorenim laptop-om na stolu.
Kamera zumira ekran laptop-a gde se u krupnom planu vidi da dotični poslanik gleda slike sa nečijeg profila na Facebook-u. Bile su to porodične slike (deca, žena, porodica). Normalno, to se moglo jasno videti jer je poslanik bio brz u prelistavanju slika dok je režiser držao krupni plan nekoliko sekundi. Tako smo i mi, slučajni i namerni gledaoci donošenja zakona mogli podeliti i poslanikovu privatnost.

Eh sada, koje pitanje postaviti i kako ovo prokomentarisati ?

Nekoliko pitanja koja su mi pala na pamet na prvu loptu se mogu shvatiti kao kritika na poslanika, rad Skupštine, političku stranku možda čak i na kamermana, režisera i RTS... tako da ta pitanja ostavljam drugima.

Mene interesuje da li Skupština Srbije ima pravilnik o korišćenju ICT sistema ?
Možda bi bilo dobro predložiti Vladi da izvrši standardizaciju Skupštine po ISO27001 standardu.

Zašto sam se to pitao ? Zato što sam u "oblacima" :-)
Kroz ponudu naših Cloud servisa uvek sam se sretao sa pitanjem "security-a".
Sada mogu reći da su odgovori jednostavni ali je put do tih odgovora bio dugotrajan i iscrpljujući. :-)

Čini mi se da se dosta IT inženjera i administratora iz "petnih žila" trudi da "security" predstavi kao nešto veliko, nedostupno i mistično a da pri tom ni sami ne vide drvo od šume. Sa druge strane, sretao sam se sa kompanijama kojima su zaista neophodna rešenja vezana sa sigurnost informacionog sistema ali oni ne da nemaju rešeno već im to uopšte ne smeta da prave milionske promete u svom poslovanju. Bio sam iznenađen kada sam, u dva slučaja, dobio odgovor od odgovornih lica pomenutih kompanija: "Dobro, uradićemo i taj "security" kao što kažeš, samo polako, da vidimo kada budemo imali para..."

Retkost je da se o informacijama razmišlja na razložen i sistematičan način. Segmentracija mreže i mrežnih sistema je svima poznata ali se informacije retko kategorišu i o njima se razmišlja na jedan krut i sveobuhvatan način.

Dva primera koja su mene ostavila "bez teksta" su sledeći:

1. Finansijska institucija outcource-uje svoje osnovno poslovanje i kompletno održavanje i administriranje sistema na kojem se njihovi osnovni poslovni software-i izvršavaju.
ALI, njihova serverska soba i njihov disaster centar su "state-of-the-art" oprema i nalaze se u njihovim prosotrijama.
To što su uložili silna materijalna sredstva u prostorije i opremu je najbitnije.
To što njihovi sistem administratori nemaju pristup serverima na kojima se "vrti" njihovo osnovno poslovanje, nije bitno.

2. Kompanija koja se bavi trgovinom određenih informacija ima informacioni sistem u kojem svaki zaposleni zna svačiju lozinku a pristup serverima na kojima se njihov poslovni software izvršava je "zaštićen" tako što lozinku za pristup ne znaju baš svi zaposleni, već uži krug ljudi (koje to interesuje).

Mogao bih da navedem još nekoliko primera ali mislim da su ovi vrlo slikoviti i dovoljni.

Ukoliko imate komentar ili Vaše viđenje realne situacije na našem tržištu, molim Vas ostavite ga u komentaru ovog post-a.
Hvala

Srbija je umorna od dugotrajnog predizbornog stanja koje sudeći po fenomenu obećanja traje od uvođenja višestranačja!

Srbija je umorna od propovedanja siromaštva kao modela-uzora, posebno „siromaštva“ srpskih „roleks“  ministara i političkih funkcionera!

Srbija je umorna od izlizanosti i ispraznosti reformi i reformatora!

Srbija je umorna od vidljivih manifestacija pretvaranja visokoplanetarne ideje slobode u njenu karikaturu!

Srbija je umorna od zaštite pogrešnih „vrednosti“, poput sindikalnog i stranačkog članstva i nezaštite pravih vrednosti, poput svojine i privatnosti!

Srbija je umorna od dugotrajnog traženja odgovora na pitanje kuda ide, zašto ide i kako ide – naslućujem ispašće u stilu onog aforizma „ludo smo se tamo proveli – niti znamo gde smo bili, niti šta smo tamo radili“!

Srbija je umorna od jednostranosti svog jelovnika: doručak – politika, ručak – politika, večera – politika, spavanje – politika, ustajanje – politika!

Srbija je umorna od vremena nepromišljenih privatizacija koje unesrećuje ljude, a državu, privredu i pravo čini privatnim posedima!

Srbija je umorna od univerziteta i fakulteta koji fabrikuju prekonoćne doktorate polupismenih doktora nauka koji treba da uče struci od njih daleko pametnije studente!

Srbija je umorna od dugotrajnog iščekivanja do dođe vreme u kome pravo neće biti nevreme!

Srbija je umorna...

Vi, uvaženi diplomci, danas nudite Srbiji, tako umornoj, svoje najveće vrednosti: mladost i znanje stečeno na Univerzitetu i Fakultetu koji svoju utemeljenost broje istim brojem vekova kao što novi univerziteti i fakulteti, nastali na talasu nesrećnog doba promocije forme bez sadržaja, promocije nekulture znanja i agresije filozofije obrazovanja kao biznisa, broje dana. Srbiji ostaje da to samo prepozna i zarad svoje budućnosti pravoj, a ne lažnoj vrednosti da šansu!

Čestitam i srećno!

Veoma interesantno izlaganje i ako imate 38 minuta vremena, preporučujem da video snimak izlaganja pogledate ovde>>>